Јохн Оливер отвара „Прошле недеље вечерас“ похвалом за Француску

Иако се Јохн Оливер у главној причи финала сезоне позабавио лакшим проблемом, уводни монолог провео је на врло озбиљну, врло релевантну тему: избеглице.



Започиње подсећајући на прошлонедељне потресне терористичке нападе у Паризу. Већ је катарзично похвално у претходној епизоди, па уместо тога хвали Французе због њихове отпорности на трагу трагедије. Француска певачица Схи’м храбро извела само неколико дана након напада на паришки Ле Батацлан, а током концерта је одушевљено покушала да зарони. Није прошло тако добро.

Оливер прво примећује да се Французи почињу враћати у нормалу, јер их једноставно није брига. Неко жели да га публика задржи? Кога је брига. Ми смо Французи. Друго, приказује новински снимак репортера који локалном становништву приказује видео. Сви пукну. Јер је смешно! После поражавајуће недеље, Французи очајнички морају поново да се осећају добро, а несрећа овог уметника сигурно је корисна на путу опоравка.



После толико потребног смеха, Оливер скреће пажњу на врло озбиљно питање које је наше непоколебљиво и све веће одбијање добродошлице избеглицама у Сједињене Државе. Неколико председничких кандидата, као и стварни гувернери држава, рекли су да не желе да пусте сиријске избеглице у земљу, јер верују да ти људи у кризи представљају превелику претњу америчком тлу због могућих веза са ИСИС-ом. Оливер, врло брзо, зове срање.



Иако је то било само отварач, Оливер проводи много времена објашњавајући како се избеглице примају у земљу. Многи политичари кажу да је превише тешко проверити их? Па, поступак провере је заправо невероватно брутално и ригорозно а потребно је између једне и по и две године. Профили избеглица се испитују у неколико владиних завода, а затим поново проверавају! То, међутим, није спречило Конгрес да гласа у корист још строжих прописа.

Неколико политичара, како истиче, једноставно не разуме импликације прихватања избеглица. Мике Хуцкабее, рецимо, каже да је преопасно признати неке јер чак и само једно могу имати терористичке везе. Па, Мике, само су три у последњих 15 година имале везе, према Оливеру, а чак су и оне биле са организацијама напољу Сједињених Држава. Оливер прави још један пример из градоначелник Роанокеа у држави Виргиниа који је похвалио интернацију јапанско-америчких грађана председника Франклина Д. Роосевелта након напада на Пеарл Харбор. Чини се да тај градоначелник, међутим, погрешно схвата да је поступање било врло, врло лоше. Не желимо то да поновимо.

Оливер затвара монолог још једном хвалећи Французе. Иако председник Франсоа Оланд има проблема, он је бар јавно изјавио да ће Француска наставити да прима хиљаде избеглица сваке године. Ако земља на коју је ИСИС стварно циљао може и даље бити разумна и гостољубива за недужне људе који у великој мери нису умешани у терор, можда бисмо могли бити и ми.